• Objavljeno: 14.08.2020

Чланови групе за ракију посетили су газдинство Младена Јовашевића из Пријевора на коме су се упознали са системом гајења Фогелово вретено, који је примењен у овом воћњаку. У току је била и берба шљива помоћу механичког помагала са којим један радник сакупи 300 до 400 кг. шљива.
После сагледавања добрих и лоших страна овог начина гајења,закључено је да је систем добар и да  треба наставити његово усавршавање.
Закључено је, такодје да ракија од домаћих сорти шљива поседује изузетне квалитатаивне особине и да треба наставити са ширењем производње ових сорти, као и са ширењем мреже коопераната код којих су засади ових сорти још у функцији.
Да би посао добио функционалну организованост, договорено је да се крајем године организује један састанак са постојећим кооперантима Кабларског Жубора и новим потенцијалним кооперантима. На састанку ће бити презентирани производи Кабларског  Жубора и Шумадинке из Сирче и  конкретна организација групе за ракију.
Да би група постала једна организована целина потребно је испунити одредјене услове.
Један део услова постоји. Други део је потребно створити.
Постојећи услови:
1.    Постоји ракија коју су произвели кооперанти Кабларског Жубора под руководством Милољуба Гојковића. Део ракија је доведен у стање да може да се почне са продајом.

2.    Г-дин Гојковић ће бити на располагању сваком кооперанту да га обучи, али и да контролише, како да на најбољи начин производи ракију која ће одмах по производњи бити преузета и плаћена.
Постоји, такодје и производјач ракије, фирма Шумадинка, власник Гордан Трифуновић из Сирче, која  такодје има ракију у завршној фази за излазак на тзржиште.
2. Поред наведених, ту је и стручно лице, Г-дин Велимир Митровић који је извршеним анализама документовао квалитативне потенцијале аутохтоних сората шљива, и који је практично применио Фогелово вретено у систему гајења. Овај систем у многоме олакшава бербу шљива, која из године у годину, због мањка радне снаге постаје све већи проблем.
Г-дин Велимир Митровић ће бити на располагању сваком кооперанту да да га посаветује, а и практично покаже како треба решавати одредјене проблеме у гајењу шљива.
3. Сарадња са Пољопривредним факултетом.
Да би све ово што група ради ушло у што шири круг релевантних институција и особа, успостављена је сарадња са Пољопривредним факултетом на два колосека : вршење анализа за контролу квалитета ракија и упознавање заинтересованих студената са проблемима гајења шљива.
За вршење анализа направљен је уговор измедју Пољопривредног факултета и Уније Чачак 2000.
За проблематику гајења шљива ангажовао се проф. др. Иван Глишић који ће заједно са Г-дином Велимиром Митровићем радити на развоју проблематике гајења шљива.
4. Сарадња са Инситутом за воћарство. Упознали смо највише руководиоце Института са нашим активностима. По њиховим речима у току је избор клонова за размножавање код аутохтоних сорти шљива. Када то буде завршено, производња садног материјала би требала да предје у Инсититутову надлежност.

5. Производња садног материјала.
Поред постојећих и могућих коопераната, неопходно је заснивање нових засада, што  није могуће без производње садног материјала. За сада не постоји други начин него да се одаберу стабла која испуњавају неке минималне параметре и од њих узимати младе живиће које потом у растилу за 1-2 година припремити за садњу.
Интерфоод се обавезује да обезбеди парцелу и неговање садница. Потребно је да Велимир Митровић и Иван Глишић пронадју места где је могуће узимање садница.
6. Откуп и пласман ракије.
За сада оба производјача сами организују откуп и продају. Интерфоод 60 ће до краја ове године створити услове за производњу и промет ракија, тако да ће моћи да преузме све количине које  се као вишак  буду појавиле на тржишту, то јест оне количине које не буду потребне  Кабларском Жубору.
Како се производња ракија буде развијала, развијаће се и потреба за проширењем тржишта  за продају. Свако проширење тржишта има своју цену. У принципу, што је количина робе за продају већа, трошкови продаје по јединици производа се смањују. Кључна ствар за развој овог посла је да сви учесници остану удружени.  А да  би остали удружени, медјусобни односи морају бити јасно, стручно и поштено уредјени.
Оно што чини темељ  ове иницијативе је што је ракија произведена на одредјени начин доста квалитетнија од већине постојећих ракија, уз мало повећање цене коштања.
Уколико се активности групе и односи у њој буду развијали у жељеном правцу, група ће се регистровати као удружење производјача ракије од домаћих сорти шљива са својством правног лица.